astronautika.com

Privatna američka tvrtka za svemirske tehnologije SpaceX objavila je datum lansiranja nove misije bespilotnog svemirskog broda Dragon prema Međunarodnoj svemirskoj postaji. Ujutro 01. ožujka s raketodroma Cape Canaveral na Floridi u svemir će se vinuti njihova raketa Falcon s trećom po redu misijom Dragona. Zadaća je ovog bespilotnog svemirskog broda da na ISS dostavi kisik, vodu, hranu, opremu i uređaje potrebne za rad i znanstvena istraživanja koja provode članovi posade ISSa, a pri povratku na Zemlju vrati izabrani korisni teret. SpaceX ove godine planira izvršiti šest lansiranja od kojih su tri namijenjena za potrebe NASA a ostala su komercijalne namjene. Nakon prošlogodišnjeg otkaza jednog raketnog motora na raketi Falcon,  SpaceX je morao provesti opsežnu tehničku istragu. Čini se kako su tehnički problemi riješeni te se ne očekuju problemi tog tipa prilikom narednih lansiranja.

Stručnjaci NASA-e i Kalifornijskog tehnološkog instituta predlažu jedan od najneobičnijih eksperimenata u kosmosu – hvatanje asteroida mase 500 tona i gradnju na njegovoj površini male kosmičke stanice koja bi se koristila kao ‘usputna’ stanica za vreme letova na Mars. Projekat će uskoro razmatrati Department za politiku nauke i tehnologije Bele kuće. Preliminarna cena prve razvojne faze projekta, koja bi trebala da traje 10-12 godina, iznosi 2.6 mlrd dolara. Kako je reč o unikatnom eksperimentu, koji predvidja praktično prebacivanje jednog kosmičkog tela sa jedne na drugu orbitu, detalji projekta se drže u tajnosti. Za sada se zna da će ‘kapsula hvatanja’ asteorida biti izbačena u kosmos pomoću RN “Atlas-5”. Došavši do asteroida, kapsula izbacuje neku vrstu ‘mrežu’ koja će obmotati asteroid. Zatim sledi paljenje motora koji treba da zaustavi rotiranje nebeskog tela i njegovo preusmerenje u neku gravitaciono neutralnu tačku (najverovatnije je reč o jednoj od Lagranžeovih tačaka). Posle toga će na asteoridu početi gradnja kosmičke stanice. Spomenuli smo prvu razvojnu fazu projekta koja će trajati 10-12 godina. Tokom nje, astronomi bi trebali da pronadju asteroid koji svojim razmerama i položajem u kosmosu odgovara cilju projekta. Takodje, treba razviti snažan raketni motor na električni pogon za prenos objekta mase 500 tona kroz kosmos i organizovati čovekov povratak na orbitu oko Meseca negde oko 2020. Poslednji zadatak je neophodan da bi se detaljno proučili svi aspekti ovog projekta i dao odgovor na pitanje – dali je ovaj eksperiment ostvariv. Pored NASA-e, za asteoride se interesuje i kompanija Planetary Resources koja je nedavno obelodanila planove da u narednih deset godina započne iskopavanje ruda na asteoridima koji su najbliži Zemlji. Pre toga, 2016. će prema asteoridu RQ36 biti lansiran aparat Osiris-Rex koji će na Zemlju dostaviti uzorke tla sa ovog nebeskog tela. Ovaj asteroid je inače vrlo bogat ugljenikom, ključnim elementom svih organskih molekula.

Tekst napisao: Grujica Ivanović

Izvorno objavljeno na portalu Astronomskog magazina, www.astronomija.co.rs

Prenosimo uz dozvolu autora i Astronomskog magazina.

Aerosvijet u suradnji s Lufthansom i prošle je godine organizirao natječaj za izbor najboljih fotografija zrakoplovne tematike. Fotografije možete slati na info@aerosvijet.comdo 15. 01. 2013. Stručni ocjenjivački sud odabrat će najbolje fotografije – pobjednike očekuju vrijedne nagrade koje osigurava Lufthansa, Pilotska kola MGV i Aerosvijet! Svaki sudionik može prijaviti najviše tri fotografije iz 2012. godine a nagrade su panoramski let za dvije osobe sa C 172, tri makete B747-800 u omjeru 1:200, tri godišnje pretplate na Aerosvijet, USB mobile charger, USB stick.

Aerosvijet je naš partner u Prvom Hrvatskom svemirskom programu kojeg uređuje Miroslav Ambruš KIš. U nekoliko je navrata Aerosvijet objavio članke i o Google Lunar X Prize (GLXP) programu te Astronomskoj udruzi Vidulini odnosno međunarodnom timu SYNERGY MOON. Pozivamo Vas da učestvujete na Natječaju i osvojite vrijedne nagrade.

Stručnjaci RKK “Energija” su završili projektovanje novog ruskog kosmičkog broda koji treba da zameni stari “Sajuz”. Ako ne bude bilo problema sa finansiranjem projekta, prvi let novog broda je planiran 2017. On može u orbitu da nosi posadu od šest ljudi i koristan teret do 500kg.  Izmedju “Sajuza” i novog broda postoje ne samo tehničke, već i koncepcijske razlike. Kada su orbitalne misije u pitanju, onda se te razlike iznad svega odnose na kosmičku energetiku i ekonomisanje letova prema orbitalnim stanicama. Ako je na primer tročlana posada dovoljna za održavanje stanice, onda bi novim brodom u oslobodjeni prostor skupa sa trojicom kosmonauta na stanicu bila transportovana dodatna oprema i materijali neophodni za nastavak istraživanja. Na taj način, funkcije novog broda tokom misija prema stanici bi bile dvojake – on bi istovremeno bio transportni i teretni brod. Pored toga, kako ima daleko veće resurse, novi brod može leteti autonomno znatno duže od “Sajuza”. Ono što medjutim novi brod čini posebnim je njegova univerzalnost. On je naime, kao i “Sajuz”, planiran za letove na niskim orbitama prema kosmičkim stanicama, ali i za misije u duboki kosmos. Njegove modifikacije mogu leteti do Meseca, uključujući prelazak na orbitu oko našeg najbližeg nebeskog suseda. Ukoliko “Roskosmos” donese odluku da gradi orbitalnu stanicu na orbiti oko Meseca, onda će novi kosmički brod predstavljati osnovnu komponentu tog projekta. Brod će biti korišćen za opsluživanje stanice i redovne letove kosmonauta na relacijima izmedju orbita Zemlje i Meseca. Inženjeri su takodje poboljšali uslove u kabini za boravak kosmonauta, dok se brodom lakše upravlja. Po jednom članu posadu u novom brodu ima dva puta više prostora u odnosu na jako tesnu kabinu “Sajuza”. Konačno, razvijena je nova tehnika spuštanja koja značajno smanjuje preopterećenja i eventualnu grešku sletanja. Prema mišljenju eksperata, nova raketa-nosač modularnog tipa “Angara” je najozbiljniji kandidat za novi ruski kosmički brod, ali zbog njegove univerzalnosti moguće je da to bude i neka druga raketa.

Tekst napisao: Grujica Ivanović

Izvorno objavljeno na portalu Astronomskog magazina, www.astronomija.co.rs

Prenosimo uz dozvolu autora i Astronomskog magazina.

Astronomi i zaljubljenici u nebo obožavaju rakete. Ako si i ti jedan od ljubitelja inforgafije, tim bolje. Zato ne treba da čudi što će ovaj poster „kosmičkog“ univerziteta Embry–Riddle sa Floride, sa svim raketama u upotrebi – ili će to uskoro biti, postati nezaobilazna referenca svih zaljubljenika u kosmičke letove. Malo je žalosno videti da su one najveće rakete kao što su SLS, „Liberty“, „Angara 5A“ ili „Falcon Heavy“ jednostavno još projekti, koji nisu realizovani. Pored toga, autor je nekako zaboravio kinesku tešku raketu „Dugi marš CZ–5“, koja bi uskoro trebala da uđe u upotrebu, zajedno sa svojim varijantama „CZ–6“ i „CZ–7“. Ne razumem baš dobro ni zašto je uključena ukrajinska porodica raketa „Маяк“, iako je praktično bez šansi da se ikada pojavi, a nije prikazana ni indijska raketa GSLV Mk III, koja je u završnoj fazi razvoja. U svakom slučaju, ovo je zgodna slika za dobijanje vizije o svemirskim mogućnostima ljudske rase u kratkom i srednjem vremenskom roku. Pored toga, ova infografija je verovatno samo jedna od mnogih koje postoja, a ja sam samo imao sreću da naletim baš na nju. Sledeći put ću pokušati da nađem još bolju …

Tekst napisao: Drago Dragović

Izvorno objavljeno na portalu Astronomskog magazina, www.astronomija.co.rs

Prenosimo uz dozvolu autora i Astronomskog magazina.