Broj i površina radioteleskopa na Zemlji smatraju se jednim od osnovnih prepreka na putu povećanja osetljivosti radioteleskopa. Astrofizičari su naučili da prevazidju ta ograničenja, ujedinjujući kapacitete pojedinačnih radioteleskopa uz pomoć tzv. radiointerferometra sa najdužom bazom. Tom metodom naučnici istovremeno posmatraju odredjeni objekat u svemiru pomoću raznih radioteleskopa, a zatim kompjuterski objedinjuju rezultate u jednu sliku. Mogućnost interferometra direkto je proporcionalna vremenu posmatranja i dižini baze interferometra. Posmatranjem sa Zemlje baza interferometra je ograničena prečnikom Zemlje (Ekvatorski dijametar Zemlje je 12.757,00336 km), a vreme posmatranja se meri časovima i ograničeno je rotacijom Zemlje i izlaskom jednog iz teleskopa iz vidnog polja. Ruski kosmički radioteleskop “Radioastron” (“Spektar-R”) lansiran je 18. jula 2011.godine. Aparat ima eliptičnu orbitu oko Zemlje sa apogejom od 330.000-360.000 km, perigejom 10.000-50.000 km. i sa periodom obrta od 10 dana (radi poredjenja MKS je na visini od 400 km, a “Habl” na 600 km). Posle otvaranja 10-metarske antene pristupilo se proveri svih naučnih aparata ovog radioteleskopa. Taj posao je trajao skoro godinu dana. To se zove “rani naučni program”. Danas je “Radioastron” spreman da ispuni složene, postavljene zadatke. “Spektar-R” bi radio zajedno sa setom zemaljskih radioteleskopa. Svi bi bili sinhronizovani i formirali bi radiointerferometar koji bi iznosio 330.000 km. Najveći radioteleskopi na Zemlji, koji su na velikom rastojanju jedni od drugih (na raznim kontinentima), opremljeni su atomskim meračima vremena, radi sinhronizacije njihovog rada. Takav atomski standard nalazi se i na “Radioastron”-u. Rezultati posmatranja objedinnjuju se u centru obrade, gde super kompjuteri obradjuju dobijene podatke. “Radioastron” radi u radiotalasima koji mogu da proniknu, tvrde konstruktori, tamo gde još nijedan aparat nije gledao. Prečnik ovog virtualnog teleskopa Zemlja-Kosmos je kao rastojanje od Zemlje do Meseca (prosečno 384.400 km). Planirano vreme rada je minimum 5 godina, a može i duže – postoje planovi da se teleskop podigne na još veću orbitu (napr.i sama gravitacija Meseca podići će apogej “Radioastrona” do 390.000 km). Zemaljske stanice koje su bile planirane za koriščene u “ranom naučnom programu” su “Пущино под Москвой”, “Квазар” (32m, Rusija) “Effelsberg” (100m, Nemačka), “Arecibo” (300m, SAD), “Green Bank” (100m, SAD), “Westerbork” (Holandija), “Medicina”, “Noto” (Italija), “Yebes” (Španija), “Usuda” (Japan), “European VLBI Network” (EVN), “LBA” (Australija) i dr..Sa mnogima od njih već su postignuti dogovori ili dobijene izjave saglasnosti za posmatranje. Prijem informacija sa “Radioastrona” dobija se brzinom od 128 Mbit/s. Takvom brzinom registruju se informacije kod svih većih svetskih radioteleskopa (i ruskih). Posebno važne su stanice prijema koje se nalaze u Rusiji (“Пущино под Москвой”), SAD (“Green Bank”) i Australiji (“Tidbinbilla”). Danas naučnu informaciju sa teleskopa (koji može da predaje informaciju samo direktno) može da prima jedino “Пущино под Москвой”. Pošto se “Radioastron” više od polovine vremena nalazi van vidne zone te stanice, naučni taj period ne mogu koristiti za posmatranje i aparat “ne radi”. Zato su bitne dopunske stanice (značajno povećavaju vreme), kao što je i stanica u JAR sa kojom se takođe planira potpisivanje sporazuma. “Radioastron” je, u okviru ranog naučnog programa, 27. septembra 2011. godine regiostrovao ostatke supernove “Cassiopeia A” i time je potvrdio svoju radnu sposobnost na svim talasnim dužinama 92, 18, 6 i 1,3 cm (učestvovao samo satelit, znači bez interferometra). Nastavio je rad pokazujući sve interesantnije rezultate. Međunarodna grupa za istraživanje aktivnih jezgra galaksija (brze promene) dobila je, 14. 03. 2012. godine, prvi odraz aktivne galaksije 0716+714 na talasnoj dužini 6,2 cm. Odraz je bio dobijen na osnovu zajedničkog rada interferometra „Radioastron“ i “European VLBI Network” (EVN). Ativna galaksija 0716+714 je udaljena od Zemlje 3,5 mlrd. svetlosnih godina. Snimana je 24 časa, a interferometar je iznosio 20 do 7 zemljinih prečnika. Krajem oktobra o.g. otvoren je konkurs naučnih izjava za misiju “Radioastron” za period od jula 2013 do juna 2014. godine. Sredinom 2013. godine misija “Radioastron” prelazi sa “ranog naučnog programa” na “ključni naučni program”, tj. posmatranja u okviru otvorenog konkursa izjava. Bilo koji naučni kolektiv u svetu može učestvovati na konkursu. Izbor izjava vrši nezavisni međunarodni savet eksperata prema naučnom značaja i tehničkoj realizaciji predloženih istraživanja. Do sada se na ovom prvom otvorenom konkursu prijavilo oko 160 koautora iz 18 zemalja sveta. Najveći broj ih je iz Rusije, zatim Australije, Nemačke i SAD. Naučna tematika dobijenih izjava obuhvata širok spektar naučnih zadataka misije (istraživanje jezgra aktivnih galaksija, izvora zračenja, pulsara, međuzvezdanog prostora, nestabilnih objekta, kao i problema astronomije, gravitacije i kosmologije). Uspeh “Radioastrona” (“Spektar-R”) povećava šanse za uspeh i astrofizičke rentgenske observatorije “Spektar-RG” i orbitalne ultravioletne observatorije “Spektar-UF”, na kojima se u Rusiji već uveliko radi. Uključeni su u Federalni kosmički program i trebalo bi da budu lansirani 2014. i 2015. godine.
Tekst napisao: Milorad Crevar
Izvor: Astronomski magazin, www.astronomija.co.rs
Objavljeno uz dozvolu autora i portala Astronomski magazin.