Upravo smo pisali o očekivanom kraju Nasinog teleskopa „Kepler“. Prošlog meseca se ugasio još jedan: ESAin „Herschel“, mlađi samo dva meseca od „Keplera“, lansiran takođe 2009. godine. Oba se još uvek nalaze na 1,5 miliona km od Zemlje. Trenutno se evropski kosmički naučni program, nazvan „Horizon 2000“, oslanja na četiri noge. To su: robotska misija „Rosetta“ koja će dogodine da prouči jednu kometu, zatim „Gaia“, svemirska optička opservatorija koja će tek biti lansirana u oktobru, infracrvena opservatorija „Planck“ i njena bliznakinja po konstrukciji, opservatorija „Herschel“. U realizaciji sve četiri misije značajnu stručnu, logističku i finansijsku pomoć pruža NASA. Danas bih rekao nešto o poslednjem pomenutom teleskopu, „Herschelu“, nazvanom po ser Williamu Herschelu, astronomu–amateru koji je otkrio planetu Uran i infracrveni spektar, i njegovoj sestri i saradnici, Carolini. Povod je vest da je 29. aprila u 14:49 Evropska agencija okončala misiju kosmičkog teleskopa „Herschel“ jer je ovaj potrošio rezerve tečnog helijuma korišćenog za hlađeje instrumenata do blizu apsolutne nule. Misija je došla do svog kraja, tehnički označenog kao EoHe (End of Helium). Preko 2.300 litara tečnog helijuma, koji u vakuumu ključa na temperaturi od oko 1,4 K (-272° C), bilo je odgovorno za hlađenje instrumenata HIFI (Heterodyne Instrument for the Far Infrared), PACS (Photodetecting Array Camera and Spectrometer) i SPIRE (Spectral and Photometric Imaging Receiver) još od lansiranja teleskopa u maju 2009. godine. Bez helijuma, temperatura u „Herschelu” neumoljivo je rasla i učinila ga slepim za daleke infracrvene talasne dužine. 
To bi bilo isto kao kada bi mi pokušavali da snimimo kamerom blic nekog drugog aparata. Opservatorija „Herschel“, teška 3.402 kg, bila je prva kosmička opservatorija za koju je odlučeno da će iz kosmosa proučavati fascinirajući zonu spektra: daleki infracrveni (55-672 µm) i submilimetarski region. Da bi uspela u tom zadatku, instrumenti su morali da budu hlađeni na blizu 0 K. Nakon skoro četiri godine rada, „Herschel“ je sakupio dovoljno podataka kojima će astronomi da se bave decenijama. Smešten u Lagranžovu tačku L2 udaljenu 1.500.000 km od Zemlje, osnatrao je nebo primarnim ogledalom prečnika 3,5 metara (iako je imao ogledalo veće od Hbla – 2,4 metra – njegova rezolucija je bila mnogo manja jer je bilo predviđeno za infracrveno zračenje). Samo ogledalo proizvela je i ispolirala firma „Opteon Ltd.” na finskoj Tuorla Opservatoriji. Inače, „Herschel” je rođen 1993. godine u okviru Esinog programa „Horizon 2000”, ali pod tadašnjim imenom FIRST (Far Infrared and Sub-millimeter Telescope). U početku je trebalo da ima ogledalo prečnika 4 metra i veoma ekscentričnu orbitu, ali te karakteristije su vremenom izmenjene. Od idejnog predloga pa do lansiranja proteklo je čitavih 27 godina. „Herschel“ nam je prikazao „hladni“ univerzum, odnosno one oblasti koje imaju temperaturu od oko 50 K. Zahvaljujući njegovoj sposobnosti da „vidi“ kroz međuzvezdanu prašinu, otkrio nam je detalje regiona u Mlečnom putu i drugim galaksijama gde traju procesi obrazovanja zvezda. Otkrio nam je diskove materijala oko mladih zvezda i gigantski udarni talas nastao kretanjem zvezde Betelgeuse kroz međuzvezdani medijum. Proučio je mala tela Sunčevog sistema i merio količinu tamne materije u kosmosu. Zahvaljujući „Herschelu“, kosmos je danas malo manje taman nego pre njega. Sa okončanjem njegove misije možemo slobodno reći da će Esin teleskop biti upamćen po velikom uspehu Evropske kosmičke agencije. Umesto oproštajnog pisma – Veliko “Zbogom i Hvala Herschele“!
Draško Dragović, preuzeto sa „Astronomski magazin“ uz dozvolu autora i urednika.
