astronautika.com

Nakon mnoštva scenarija budućih misija istraživanja asteroida i dosadašnjih letjelica koje su orbitirale ili slijetale na neke od njih, NASA ima novi plan. Uhvatiti i dopremiti manji asteroid u Zemljinu blizinu (L2)! Prema pisanju časopisa Avioation Week and Space Technology NASA će u proračunu za 2014. zatražiti 100 milijuna USD kako bi krenula u pripremu dosad neviđene misije hvatanja omanjeg asteroida. Robotička letjelica imala bi zadatak približiti se jednom od NEO asteroida, uhvatiti ga svojim kolektorom i dovući ga u Zemljinu blizinu kako bi ga se detaljno ispitalo. Prema planu neimenovana letjelica krenula bi na put 2016. ili 2018. godine. Njega bi tada posjetila ljudska posada u misiji Orion/SLS tijekom 2021., četiri godine ranije od prvobitnog plana kojeg je inicirao predsjednik B. Obama a koji pretpostavlja ljudsku misiju na asteroid. Bude li plan odobren biti će to zaista korak prema ljudskom „vršljanju“ po Sunčevom sustavu, nešto na što smo predugo čekali.

Dvadesetog sedmog ožujka napunilo se 45 godina od pogibije Jurija Gagarina, prvog čoveka koji je leteo u kosmos. Gagarin je poginuo za vreme trenažnog leta na avionu MiG-15UTI. Kako je potpuna istina tragedije decenijama prikrivana, pojavilo se nekoliko verzija koje su, svaka na svoj način, pokušale da odgovore na pitanje kako je došlo do pogibije prvog kosmonauta. Aleksej Leonov, posle Gagarina sigurno najpoznatiji sovjetski kosmonaut i jedan od poslednjih pripadnika prvog odreda kosmonauta koji je bio vrlo blizak sa Gagarinom, je jedan od malobrojnih koji je znao punu istinu o njegovoj smrti. U januaru ove godine Leonov je napisao pismo predsedniku Putinu u kome ga moli da se konačno otvore tajne arhive i javnosti otkriju detalji o pogibiji Jurija Gagarina.

U intervjuu časopisu “Kultura” koji je objavljen 22. marta, Leonov eksluzivno iznosi detalje i razotkriva tajnu pogibije prvog čoveka u kosmosu. Iz intervjua uz delimično skraćenje prenosimo delove koji se odnose na dogadjaj od pre 45 godina koji je uzdrmao čitav svet

Leonov: Znate li zašto je Gagarin poleteo 27. marta? Predložili su mu mesto načelnika Centra za pripremu kosmonauta. On je postavio uslov: da bi postao načelnik trebam da udjem u stroj kao pilot. “Rukovoditi pilotima, a da ne letiš – tu nema moralnog prava”. Posle obaveznih letova na vojnom avionu u njegovu letačku knjižicu je trebalo da bude upisano sledeće: “Sposoban za letove u složenim meteorološkim uslovima na avionima “MiG-17” za vreme minimalne oblačnosti od 450 metara i vidljivosti do 800 metara”. To su uslovi koji važe za pilote prve klase.

“Kultura”: Postoji mnogo verzija pogibije Gagarina, od susreta sa NLO, preko toga da su piloti bili pijani i neispravnosti aviona, do neodgovornog ponašanja disepčera. Šta se u stvari desilo?

Leonov: Sada postoji dozvola da kaže šta se desilo. Razlozi pogibije leže u – aljkavosti, raspuštenosti i neodgovornosti koja je vladala u našoj državi. U reonu trenažnih letova, pored Gagarinovog “MiGa” preleteo je bez ikakve kontrole sa zemlje jedan avion. Gagarin je leteo brzinom od oko 750 km na čas, dok je ovaj drugi avion prošao pored njega na rastojanju od samo 10-15 metara brzinom od 1170-1200 km/čas, praktično brzinom zvuka. Jaka vazdušna struja prevrnula je Gagarinov avion, koji je upao u duboku spiralu. Avion je imao rezervoare sa po 260 litara goriva. Instruktor Vladimir Serjogin, koji je sedeo iza Gagarina u avionu, je pre leta napisao instrukcije da je zabranjeno obavljati visoke i složene pilotaže, tako da tokom ovog leta ovo nije bilo planirano. Konkretan zadatak je bio da se obave nekoliko naklona pod uglovima od 15 i 30 stepeni i pikiranje bez pilotaže pod velikim uglovima. Na visni od 4200 metara, Jurij je javio: “Ja, 625-ti, zadatak u RIP-u (reonu trenažnih letova) završio, idem na ‘rubež’ (rubež je putanja spuštanja).” Ispitavilo se da će ovo biti poslednje javljanje. Kroz 55 sekundi, tačno znamo vreme jer je ono ostalo registrovano na brodskom časovniku, avion je već udario u zemlju. Imam fotografiju sa mesta tragedije (Leonov pokazuje fotografiju). Pogledajte, ako bi avion pao nosom, onda bi polomio dva-tri drveta, a ovde vidite koliko je vrhova drveta posečeno …

“Kultura”: Znači, piloti su pokušavail da izvuku avion?

Leonov: Foto sa drvećem, to je dokument koji potvrdjuje da je posada do poslednjeg trenutka bila aktivna.

“Kultura”: Zbog čega istinu toliko dugo nisu objavili?

Leonov: Slučaj je zatvoren. Državna mašina je vodila računa da ne uznemirava javnost. I general Kamanjin (koji je u Vazduhoplovnim snagama rukovodio kosmičkim programima, kome je Gagarin bio potčinjen i koji je dozvolio Gagarinu da uprkos zabrani leti na trenažnim avionima – prim GI) i konstruktor Tupoljev su znali šta se desilo, ali su zamolili da se ovo pitanje ne pokreće jer po njima poginule to ionako neće vratiti. Ja sam se izolovano borio za istinu, obratio sam se predsedniku. Nedavno je objavljeno da je do katastrofe došlo zbog (kako Leonov kaže) “nesankcioniranog” aviona. Identitet pilota će biti obedelodanjen kasnije.

“Kultura”: On se još uvek krije?

Leonov: Zbog ljudskih faktora odlučeno je da se ime pilota ne objavi – on je teško bolestan, ima gotovo devedeset godina.

“Kultura”: Poznato ime?

Leonov: Vrlo poznato. Dobar pilot-lovac, heroj Sovjetskog Saveza. Bio je kod mene …

“Kultura”: Ko je kriv: pilot, ili oni koji su ga navodili?

Leonov: Naravno, pilot. On je trebao da leti iznad 10000 metara, ali bez obzira na to, iznenada se spustio ispod oblaka do visine od oko 400 metara, krenuo u forzaž i sa brzinom zvuka krenuo u vis, preletevši pored Gagarinovog “Miga”. Kasnije je priznao generalu Zapoljskom: “Osetio sam da se nešto desilo”.

“Kultura”: Koje činjenice, osim fotografija, potvrduju ovu verziju?

Leonov: Kada je Akademija Žukovskog još uvek bila ozbiljan naučni centar sa moćnim kompjuterima, profesor doktor Serej Belocerkovski i ja smo simularili sve varijante prelaska aviona iz jedne u drugu tačku za 55 sekundi. U svim varijantima, zajednička je duboka spirala u koju je drugi avion koji je preleteo na malom rastojanju ubacio Gagarinov “MiG”. Ja sam se nalazio 13 km od mesta pada. Tada sam čuo dva praska – prvi, to je bila eksplozija, a drugi je bio zvuk koji je karakterističan za avione koji probijaju zvučni zid. Tada je avion naglo ubrzavajući, krenuo u vis. Delilo ih je sekunda i po. Ja nisam bio jedini koji to čuo, i o tome sam napisao u dokumentima iz 1968. Početkom 90-tih odjedanput je poraslo interesovanje za pogibiju Gagarina, objavljene su čak bezobrazne fantazije o tome da su piloti bili pijani … Prošle su još dve decenije i dozvoljeno nam je da pogledamo dokumenta komisije. Tada sam video da je ono što sam ja napisao falsifikovano – to nije moj rukopis, dok je grafik vremenske razlike izmedju dva praska uvećan deset puta. Tada sam se zakleo da će uraditi sve da istina bude obelodanjena. Sada je to vreme konačno došlo …

Tekst uz dozvolu preuzet sa: Astronomski magazin / Autor: Grujica Ivanović

Ruski kosmički brod (KB) “Sajuz TMA-08M” koji je lansiran 29. ožujka 2013. u 00:43h sa Bajkonura, uspešno je spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS), samo šest časova posle poletanja. Ovo je bilo prvo “brzo spajanje” u kosmosu od novembra 1973. kada je poslednja posada dospela na američku orbitalnu stanicu “Skajlab”. Sva dosadašnja spajanja sa MKS su obavljana po tzv. “dvodnevnoj šemi”. Lansiranje novog kosmičkog broda sa misijom MKS-35/36 obavljeno je sa rampe broj 1 (“Gagarinova rampa”) kosmodroma Bajkonur, pomoću rakete-nosača (RN) “Sajuz-FG”. Kosmičkim brodom komanduje veteran Pavel Vinogradov (60, “Roskosmos”), dok su brodski inženjeri Aleksandar Misurkin (36, “Roskosmos”) i Kristofer Kasidi (43, NASA). Pozivni znak posade je “Karat”.

Tekst preuzet sa www.astronomija.co.rs uz dopuštenje autora (G. Ivanović i Astronomskog magazina.

U nedjelju 31. ožujka ujutro biti će jedan sat više nego što ste možda očekivali. Tog dana, u 02 sata prelazimo na ukazno, ljetnjo računanje vremena i naši se kronološki satovi zato pomjeraju jedan sat unaprijed.Ovako glasi pravilo o tome: Ljetno vrijeme počinje u 02:00 sata zadnje nedjelje u ožujku i satovi se pomjeraju jedan sat unaprijed, na tri sata. U svemirskim prostranstvima ove naše “igre” s kronološkim dodavanjem i oduzimanjem satova ne znače ništa. U astronautici i astronomiji događaje običavamo “titulirati” prema svjetskom vremenu (UT) a koje je vrijeme nultog meridijana. U narednih pola godine naše lokalno vrijeme biti će izražavano po formuli UT=LT+2.

Rusija produžila ugovor o suradnji u svemiru sa SAD. Ruski premijer D. Medvedev potpisao je ovog tjedna dekret kojime se suradnja između Rusije i SAD na području svemirskih istraživanja produžuje do 2020. godine. Ovaj ugovor predstavlja i formalnu potvrdu iznimno dobre i plodne tehnološke suradnje između dvije zemlje. Istraživanje svemira Ruski je a i američki cilj. Buduća istraživanja Zemlje, Mjeseca, Marsa i drugih objekata dalekog svemira donose pozitivan benefit objema, predstavljeno je na web stranicama Ruske vlade. Ovaj je dokument po prvi puta potpisan 1992. Produžavan je u nekoliko navrata i to 1997., 2002., 2007. te sada 2013. Rusija je već primila isti takav dokument od strane vlade SAD. Suradnja u svemiru smatra se jednim od najplodonosnijih aspekata u bilateralnim odnosima između Rusije i SAD. Izgleda kako se ljudi i države čim se odmaknu od „kopanja po blatu“ i uzdignu prema zvijezdama suoče s stvarnošću naše malenkosti spram svemira. Odjednom počenemo biti maleni ispod zvjezdanog svoda shvaćajući kako smo toliko slabašni da jednino zajedno možemo kročiti k zvijezdama.