Vireći preko ramena džinovskog Saturna, kroz njegove prstenove i sa velike udaljenosti, Nasin svemirski brod „Cassini“ snimio je sjajnu, oblačnu zemljoliku planetu, Veneru. Ogromna udaljenost od Saturna učinila je da Venera izgleda samo kao bela tačkica desno na slici.Venera je, zajedno sa Merkurom, Zemljom i Marsom, jedina kamena „zemljolika“ planeta u solarnom sistemu koja kruži relativno blizu Sunca. Mada Venera ima atmosferu od ugljen–dioksida čija temperatura dostiže 500 stepeni i pritiska površinu silom od 100 atmosfera, svi je smatraju bliznakinjom naše planete. Njen prečnik iznosi 95% Zemljinog, masa 82% Zemljine, a gravitacija 90% Zemljine. U preseku je slična našoj planeti, a i orbite oko Sunca su im slične. Poršina joj je pokrivena slojem oblaka sumporne kiseline debelim 250 km, što je čini veoma sjajnom.Ova fenomenalna fotografija načinjena je iz prvca neosvetljenog dela Saturnovih prstenova i oko 17 stepeni ispod njihove ravni. Napravljena je u vidljivom delu spektra „Cassinijevom“ širokougaonom kamerom (WAC) 10. novembra 2012. godine. Ono što mi se dopada to je pomisao da je slika u pravim, originalnim bojama, i da bi to bilo to što se vidika tiče kada bih se ja nekim slučajem vozio u „Cassiniju“.Blistavi luk na slici predstavlja samu planetu Sutarn. Deo prstena se vidi u senci koju pravi planeta, koja je delimično obasjana svetlošću koju reflektuju prstenovi. Fotografija je napravljena sa udaljenosti od 802.000 km od planete, i sa faznim uglom (Sunce–Saturn–sonda) od 178 stepeni.„Cassini“ je kosmički robot lansiran još 1997. godine. Sonda spada u najskuplju klasu NASA–ESA letilica – Flagship, koja je ušla u orbitu Jupitera 2004. Misija sa lenderom na Titan planirana je skoro dve decenije, i bila je to četvrta naša letilica koja je posetila Saturnov sistem i prva koja je ušla u njegovu orbitu. Kako stvari sada stoje – a mislim da je konačna odluka donešena pre 2 godine – misija, koja je produžavana u dva navrata, trajaće do 2017. godine, posle čega će aparat pasti u Jupiterove oblike. Orbiter ima skoro 2,5 tone i to je najveći i najkomplikovaniji kosmički aparat napravljen do danas. Sa lansirnim adapterom i gorivom teškim 3132 kg, letilica je pri lansiranju bila teška 5600 kg. Samo su dva sovjetska “Фобоса” poslata u misiju na Mars bila teža od “Cassinija” u to vreme.
Preuzeto sa Astronomskog magazina uz dozvolu urednika i autora (D. Dragović)
